Тестирање за полазак у први разред и сам полазак у школу су велики догађаји, како за дете тако и за родитеље. Како бисмо умањили стрес и несигурност који често прате улазак у нове ситуације, припремили смо одговоре на најчешћа питања родитеља ђака првака.
Ко обавља тестирање за упис у први разред и како оно изгледа?
Тестирања обавља школски педагог/психолог, а оно се састоји из различитих питања, задатака, разговора са дететом и цртања којима се проверава да ли је дете спремно да се суочи са новим обавезама и окружењем. Током овог разговора идентификују се јаке стране детета и евентуалне потребе за подршком у учењу и адаптацији на школу.
Да ли дете може да падне тест?
Не, нити је важно да дете тест прође без грешке. Кроз разговор, питања и задатке педагог/психолог добија слику о томе шта детету добро иде, а које вештине код детета треба интензивније развијати. Постоје, на пример, деца која знају сва слова, течно читају и пишу, али теже подносе критику учитељице. У случају када дете не покаже добре резултате у некој области, од школског педагога/психолога родитељи добијају инструкције како да се понашају и шта треба да промене у свом односу према детету. То не значи да дете неће поћи у школу, већ се родитељима дају смернице на шта треба да обрате пажњу како би дете са што мање проблема прошло кроз школовање.
Колико траје тестирање?
Само тестирање траје у просеку 30 минута, али је потребно да издвојите сат времена на целокупан упис (упознавање и разговор са педагогом/психологом, попуњавање упитника за родитеље, провера исправности података за упис у први разред).
Како да дете припремим за тестирање?
Једино што треба да урадите да бисте дете „припремили“ за тестирање јесте да му објасните како ће оно изгледати – да ће тамо бити „тета или чика који ће постављати питања, на које треба да одговоре“. Никада будуће прваке немојте плашити тестирањем за школу. Први контакт са школом на дете треба да остави позитиван утисак.
Како да припремим дете за први разред?
Најважније је да се дете научи самосталности и одговорности. Било би добро да деца и пре поласка у школу имају неке обавезе, јер то није везано само за школу већ је део васпитања које је важно за живот. На пример, подстичите децу да склоне играчке за собом, да знају сами да се обуку, обују, вежу пертле, закопчају дугмиће, наместе свој кревет, поставе сто за јело и друго. Дете које има неке од ових обавеза лакше ће да прихвати да после школе треба да учи, уради домаћи задатак, али и да има обавезе примерене узрасту у самој породици.
Важно је и да емотивно припремите дете, односно да умањите несигурност и страх који се често јављају у сусрету са новим ситуацијама. Разговарајте са дететом о осећањима која има поводом поласка у школу, покажете стрпљење и разумевање, кажите детету да сте ту, објасните му да се све може научити.
Никако дете немојте плашити обавезама у школи (избегавајте претње типа: „Играј се док не пођеш у школу, после тога нема играња само обавезе“ или „Код учитељице нећеш моћи да радиш шта хоћеш, то можеш само код маме/тате“), већ му у подржавајућем тону објасните шта ће тамо све да ради, какве занимљиве ствари ће да научи, да ће упознати много добрих другова, да ће научити неке нове игре.
Учите га да саслуша друге, да уме да прихвати туђе мишљење, као и да на конструктиван начин решавања сукобе.
За боље сналажење и брже напредовање потрудите се да детету приближите основна знања и развијете позитиван однос према учењу. На пример, шетајте са дететом и именујте оно што видите у околини, читајте детету приче и питајте дете да вам каже шта мисли о причи. Успостављајте постепено ритам буђења и одласка на спавање у складу са ритмом који ће дете имати када буде ишло у школу.
Како да се родитељи припреме за дететов полазак у први разред?
Важно је да постоји породични контекст у ком се подржава дететов развој, учење и напредовање. То значи да ћете детету обезбедити време и простор у коме може да учи, да ћете показати интересовање за то шта је дете радило у школи, пратити његов рад, попричати са дететом и саслушати га (шта му је било лако, шта тешко, шта занимљиво, а шта не…), пружити му помоћ у разумевању неког градива када је то потребно, развијати навику учења код њега, подстицати га да напредује и похвалити га када се труди, да ћете редовно сарађивати са школом и ускладити правила понашања. Покушајте да својим примером, кроз обезбеђовање повољног окружења, сарадњу са школом и разговор са дететом учините да оно осети вашу подршку.
Од чега зависи у каквом ће одељењу бити дете?
О састављању одељења одлучује тим, у чијем саставу су директор, психолог/педагог и учитељица. Тим се труди да направи „шаренолика“ одељења, односно да у сваком од њих буду деца различитих различитих породичних структура, различитих карактера, особина, способности.
Извори:
Брковић, А. (2011). Развојна психологија. Чачак: Регионални центар за професионални развој запослених у образовању.